Древни људи су још у неолиту, пре око 9.000 година, узгајали пчеле и користили њихове производе.
Пчеле производе пчелињи восак, мед, матични млеч, цветни прах, прополис и пчелињи отров. Сваки од ових производа је коришћен у прошлости, слично као и данас, у различите сврхе: осветељење, лепљење, медицину, уметност, балсамовање, хидроизолацију и у исхрани.
Хемијски трагови пчелињих производа откривени су на неолитској грнчарији од Европе до Блиског истока. Иначе, однос између човека и пчела је много древнији. Комад пчелињег воска пронађен је у Бордер пећини у Јужној Африци, а вероватно је корићен да се вежу камени врхови стрела за дрво. Уметнички прикази кошница су уобичајени у праисторијској уметности на стенама. Пчеларство је приказано и на египатским муралима пре неких 4.000 година.
Недавне ДНК студије указују да је пчела настала у Азији пре око 300.000 година и да се брзо проширила широм Европе и Африке.
Међутим, мало је директних доказа о томе када и где су древни људи почели да сакупљају мед и восак од инсеката.
Доказ за експлоатацију пчелињих производа
Употреба пчелињих производа може се идентификовати у археологији и на основу органских остатака на керамичких посудама. Ране пољопривредне заједнице су у неолиту експлоатисале производе од пчела (Apis mellifera) пре око 9.000 година на територији данашње Турске. Касније миграције пољопривредних заједница пренеле су ову праксу у Европу. Неколико хиљада година касније, пчелињи восак је откривен широм Балканског полуострва, укључујући Грчку, Румунију, Србију. Потом је пронађен и на местима која су заузимали рани пољопривредници у централној Европи.
Међутим, недостају докази за ширење пчела у северној Европи. Што је вероватно повезано са климатским условима у којима пчеле опстају. Грнчарија из Ирске, Шкотске и северне Скандинавије није садржала трагове пчелињег воска.
Међународни тим од 60 истраживача проучавао је више хиљада грнчарских уломака широм Евроазије и северне Африке. Уломци грнчарије се датују између 9.000 и 4.000 година и потичу са 150 локалитета.
Истраживачи су били у могућности да прате употребу пчелињих производа од стране неолитских заједница. Они су тражили трагове пчелињег воска, који је релативно стабилан током времена и задржава карактеристичан хемијски профил, у органским остацима пронађеним на уломцима керамике.
Пчелињи воска ретка намирница у неолиту
Резултати студије показали су о широко распрострањеној употреби пчелињих производа међу неолитским заједницама. Иако је само око 80 уломака садржало трагове пчелињег воска, то указује да је то био релативно оскудна намирница у неолиту.
Трагови производа од пчела пронађени су на неким од најстаријих грнчарских посуда са локалитета старих 8.500 година, као што је Чаталхујук у Турској. Узорак саћа је насликан на зиду на овом локалитету.
Налази показују да су пчеле свакако биле експлоатисане током овог периода. И наговештавају да су можда биле припитомљене отприлике у исто време када и друге животиње и биљке.
„Најочигледнији разлог за искоришћавање пчеле био би мед, јер би то био редак заслађивач за праисторијске људе. Међутим, пчелињи восак је могао да се користи сам по себи у различите технолошке, ритуалне, козметичке и медицинске сврхе, на пример, за водоотпорне порозне керамичке посуде”, рекла др Мелани, главни аутор студије објављене у Нејчер.
Насловна фотографија: Ерик Турнере, Нејчер
Извор: Све о археологији
